Tako mrzim onaj trenutak kada odlazim od tebe, kada znam da moram da potisnem svoja osecanja i da se vratim u realnost. Mrzim trenutak kada moj pogled tada postane hladan, kada se pravim da mi nije stalo do tebe.. A tada mi tako malo fali da se okrenem ka tebi i da te privucem u zagrljaj. Beskonacno dug. Tako malo, a treba mi toliko mnogo napora da se oduprem tome. Znas koliko znaci zagrljaj voljene osobe, tek kada shvatis da bi on resio sve tvoje nemire i pitanja bez odgovora. Ali, ipak svaki put, kada pozelim da te zagrlim, pobegnem od sebe, pobegnem od nas.
Znas i sam, najslabiji smo kada volimo. A ja, da bezim od ljubavi, naucila sam samo od tebe. Ti si me naucio.
Нема коментара:
Постави коментар