Ne treba ti mnogo da vidis da nista nije ostalo isto. Ja vise nisam ista, i ne znam da li je to tuzno ili je dobro.. Povlacim se u tisinu svog bica, i na neki nacin, ta tisina mi prija.
Prija mi tisina, dok ispijam kafu, ujutru, pre predavanja na fakultetu, zagledana kroz prozor, praznih misli. A uvece, kada legnem, setim se toga da celog dana nisam pomislila na tebe, i onda shvatim da sve prolazi, bas sve. Pa se okrenem i zagrlim jastuk najjace sto mogu, jer shvatim da nam u zivotu nikada ne trebaju biti bitniji drugi ljudi, cak ni oni koje volimo iz sveg srca.. jer, na kraju, ipak, ostajemo sami. Zivim dan tako da se sto pre zavrsi. Uvek pazim da na tebe ne pomislim. A kada i pomislim, zadrzim dah na tren i zaboravim. Ne treba mi to. Ne trebas mi ti. I ne znam da li je to tuzno ili dobro..
I posle svega, ja sam i dalje tu, ali ne zbog ljubavi.. Ne vadi se vise na nju. Od ljubavi je ostala samo senka. A ja sam i dalje tu, upravo zbog toga da, vise nikada, nikoga kao tebe, ne zavolim.
Prija mi tisina, dok ispijam kafu, ujutru, pre predavanja na fakultetu, zagledana kroz prozor, praznih misli. A uvece, kada legnem, setim se toga da celog dana nisam pomislila na tebe, i onda shvatim da sve prolazi, bas sve. Pa se okrenem i zagrlim jastuk najjace sto mogu, jer shvatim da nam u zivotu nikada ne trebaju biti bitniji drugi ljudi, cak ni oni koje volimo iz sveg srca.. jer, na kraju, ipak, ostajemo sami. Zivim dan tako da se sto pre zavrsi. Uvek pazim da na tebe ne pomislim. A kada i pomislim, zadrzim dah na tren i zaboravim. Ne treba mi to. Ne trebas mi ti. I ne znam da li je to tuzno ili dobro..
I posle svega, ja sam i dalje tu, ali ne zbog ljubavi.. Ne vadi se vise na nju. Od ljubavi je ostala samo senka. A ja sam i dalje tu, upravo zbog toga da, vise nikada, nikoga kao tebe, ne zavolim.
Нема коментара:
Постави коментар