U beskraju tisina i nocima snova, cekao sam te dugo. Slusajuci svoje srce i nikoga vise, znao sam koliko time rizikujem, ali ipak sam te i dalje voleo.Samo ti i samo ja, sami, svako u svom svetu, koji nema veze jedno sa drugim, a tako je ceo moj svet zavisio samo od tvog.
Nikada nisi bila moja. A tako si mi pripadala.
Nikada tvoj osmeh nije onako bio iskren, a tako sam zeleo da te bas ja nasmejem, onako od srca.
Ali, neki ljudi se ne mogu popraviti. Neki su osteceni, zauvek.
Jednom si mi rekla da sve prolazi. Da ce proci i ovo moje ludilo i da ne razmisljam previse o tome.
Proslo je..Proslo je toliko godina od naseg poslednjeg susreta. Plasim se da ti vise i ne pamtim boju ociju kao nekada.
Plasim se da si se zatvorila u sebe. I da te nema vise.
Ne znam gde si sada,ali voleo bih da sam ja tu pored tebe da ti kazem da ce sve proci, ali kako? Kako, kada ni ja sam ne verujem u to?
Slagao bih te, kao i ti mene onda,kada si mi rekla da sve prolazi.
Jer ne prolazis.
I bolje sto ne znas koliko te nocas volim tuznije nego obicno.
Нема коментара:
Постави коментар