Setajuci danas gradom, zastala sam da udjem u jednu knjizaru kako bih kupila nesto i srela sam jednu 'drugaricu' koja je upisala prvu godinu fakulteta u Beogradu. Ta ista devojka, koja mi se pre svaki put javljala, kad god me vidi, koja je cak i zastajala da ponekad poprica sa mnom, ovoga puta je skrenula pogled, napravivsi se da me nije videla.
Manje-vise, to me toliko i ne pogadja. Ali primetila sam nesto. Zivim u Aleksincu, malom gradicu, koji je, kako mnogi kazu, rupa.
Ok, slazem se. U njemu nema nicega. Nemas gde da izadjes, nemas gde da se provedes, a na svakom koraku su neiskreni prijatelji.. itd, itd. O Aleksincu mislim da nema sta da se lepo kaze.
I dobro, ti tu provedes nekih dvadesetak godina i onda upises faks u Beogradu, na primer, i sad si faca? Ne razumem tu ljudsku logiku..
To je tipican primer seljanke koja je izasla iz sela i otisla u grad i umislila je nesto. Sorry, seljanko. Mozes da izadjes iz sela, ali selo iz tebe nece nikada. Sto je i ocigledan primer ovoga danas.
Provela sam 4 godine skolovanja van Aleksinca i koliko god priznavala da je on zaista rupa, nikad necu moci sebi da objasnim onaj osecaj srece i radovanja u sebi, kada god bih se vracala njemu autobusom i kada bih kroz prozore posmatrala svetla MOG grada.
I da, kada biste tu istu osobu pitali sada odakle je, sigurna sam da bi odgovorila da je iz Beograda.
Cekaj, cekaj. Stani. Zar to nije jadno? Mislim,'ajdee molim te. U tom gradu nisi ni pola godine a vec si odatle? Ali, ok. Desava se. Svako ima svoje misljenje. Svako ima pravo na to.
S namerom si dosla u veliki grad, to je da zavrsis faks i mozda da se provedes, ali kad-tad ces se vratiti u ovaj mali grad, koji toliko prezires. I nekad ce ti zatrebati ti ljudi kojima se tada nisi javljala na ulici, zbog svoje uobrazenosti. Ne kazem da sam to ja. Samo kazem da ces to sigurno nekad doziveti.
Ali neka. Nastavi ti i dalje da budes Beogradjanka aleksinackog porekla. ;)
Manje-vise, to me toliko i ne pogadja. Ali primetila sam nesto. Zivim u Aleksincu, malom gradicu, koji je, kako mnogi kazu, rupa.
Ok, slazem se. U njemu nema nicega. Nemas gde da izadjes, nemas gde da se provedes, a na svakom koraku su neiskreni prijatelji.. itd, itd. O Aleksincu mislim da nema sta da se lepo kaze.
I dobro, ti tu provedes nekih dvadesetak godina i onda upises faks u Beogradu, na primer, i sad si faca? Ne razumem tu ljudsku logiku..
To je tipican primer seljanke koja je izasla iz sela i otisla u grad i umislila je nesto. Sorry, seljanko. Mozes da izadjes iz sela, ali selo iz tebe nece nikada. Sto je i ocigledan primer ovoga danas.
Provela sam 4 godine skolovanja van Aleksinca i koliko god priznavala da je on zaista rupa, nikad necu moci sebi da objasnim onaj osecaj srece i radovanja u sebi, kada god bih se vracala njemu autobusom i kada bih kroz prozore posmatrala svetla MOG grada.
I da, kada biste tu istu osobu pitali sada odakle je, sigurna sam da bi odgovorila da je iz Beograda.
Cekaj, cekaj. Stani. Zar to nije jadno? Mislim,'ajdee molim te. U tom gradu nisi ni pola godine a vec si odatle? Ali, ok. Desava se. Svako ima svoje misljenje. Svako ima pravo na to.
S namerom si dosla u veliki grad, to je da zavrsis faks i mozda da se provedes, ali kad-tad ces se vratiti u ovaj mali grad, koji toliko prezires. I nekad ce ti zatrebati ti ljudi kojima se tada nisi javljala na ulici, zbog svoje uobrazenosti. Ne kazem da sam to ja. Samo kazem da ces to sigurno nekad doziveti.
Ali neka. Nastavi ti i dalje da budes Beogradjanka aleksinackog porekla. ;)
Нема коментара:
Постави коментар