Da me nisi srela..

'Svestan sam da sam ti naneo bol i da sam ti doneo tugu,i nadam se da ces jednog dana,kada budes bila manje ljuta na mene,uvideti da nisam imao izbora osim da uradim ovo sto sam uradio,a uvideces da ces i ti imati zaista dobar zivot,bolji nego da me nisi srela.Teraj sebe uvek dalje.Nemoj da pristajes na kompromise.A ako vec zelis da se skrasis sa nekim glupanom,pobrini se da nesto od ovog uvek ostane uz tebe.To je to.Mozda ces se ponekad osvrnuti i na proslost i povremeno me se setiti.Ali nemoj suvise cesto da misllis na mene.Tako je bolje.'

Neke ljubavi..

Ne spustaj pogled kada prodjes pored mene. Nemoj, jer vec odavno postao si mi drag. Toliko da me nekad boli nedostajanje tebe. Usao si u moj svet iznenada i nisi se dugo tu zadrzao, ali bilo je dovoljno.. Dovoljno da te zavolim na neki svoj nacin, ne previse, ali ne ni premalo..
One noci kada si mi ispricao ono sto nikome do tada nisi, i one noci kada sam ja tebi ispricala neke svoje misli koje ni sa kim, do sada, nisam podelila, e tada je nastala ta veza medju nama. Mozda ce zvucati pateticno, ali podelili smo deo svoje tuge.. Ti si razumeo sva moja cutanja i neke izgubljenje poglede u daljini, a ja sam razumela tvoju uznemirenost i iznenadno povlacenje iz svega..
Razlog zasto sam otisla je zato sto nije bilo fer prema meni. Odavno nije.. ali mislila sam da ce se neke stvari promeniti. Razlog zbog kojeg sam otisla jeste taj da bih spasila sebe.. Znas me.. Znas sta bi se desilo kasnije. Zato je bolje spreciti nego leciti. 
Iako me je sve teralo da se vratim tebi, da se okrenem i pokusam jos jednom, ipak sam nastavila dalje. Bez osvrtanja nazad.
Pitam druge kako si. Kazu ne znaju nista o tebi. Ne znaju sta se desava s tobom. Ali dovoljan je jedan susret i jedan pogled i da, da li zbog toga sto sve znam o tome, odmah znam da nista nije u redu.. I dalje vidim uznemirenost u tvom pogledu i sto me najvise od svega boli, tugu..
Neke ljubavi se u zivotu jednom dogode. Neke se nikad i ne prebole. Neke se i prebole ali tada vec bude kasno..
I zato.. pustite jednu baladu za duse koje se nocas rastaju. I zagrlite one koje volite jer nekad nece biti tu.

Zaboravi.

Da li uopste ima smisla nesto zapocinjati ako znas unapred kako ce se zavrsiti? Nisi mi trebao ti da prekines moju tisinu, niti da pojacas moju bol. Iza savrsenog osmeha, krije se maleno, krho bice koje zeli jednu snaznu ruku da ga izvuce iz tame. Nisi mi trebao ti da jos vise potonem do dna.

Kada svemu dodje kraj, zar ne bi bilo najlakse obrisati sva secanja i sve sto je postojalo? Zar ne bi trebalo obrisati onu nasu setnju pored reke i one suncane dane? Zar ne bi trebao ispariti onaj tvoj parfem iz mog secanja? I onaj tvoj smeh, i tvoj dodir. I sve bi to trebalo pobrisati i zaboraviti, kao da nista i nije bilo.
Ali, u tebi je bila samo moja nada da ce napokon sve doci na svoje mesto. U tebi se skrivala moja ceznja da pripadam nekome. I htela sam voleti jer najbolje sto mogu dati od sebe jeste ljubav. Ali, ljubav se ne planira. Ljubav se dogodi. I to kada je najmanje ocekujes.


I necu biti vise ona tvoja mala 'kraljica trotoara', kada se popnem na trotoar i onako se podignem na prstice kako bih te poljubila. Zapravo,to nikada nisam ni bila. Tvoja. Ne.Niti si ti ikada bio moj. :)




                                                                                           Stefanu N.

'Beogradjanka aleksinackog porekla.'

Setajuci danas gradom, zastala sam da udjem u jednu knjizaru kako bih kupila nesto i srela sam jednu 'drugaricu' koja je upisala prvu godinu fakulteta u Beogradu. Ta ista devojka, koja mi se pre svaki put javljala, kad god me vidi, koja je cak i zastajala da ponekad poprica sa mnom, ovoga puta je skrenula pogled, napravivsi se da me nije videla. 
Manje-vise, to me toliko i ne pogadja. Ali primetila sam nesto. Zivim u Aleksincu, malom gradicu, koji je, kako mnogi kazu, rupa.
Ok, slazem se. U njemu nema nicega. Nemas gde da izadjes, nemas gde da se provedes, a na svakom koraku su neiskreni prijatelji.. itd, itd. O Aleksincu mislim da nema sta da se lepo kaze.
I dobro, ti tu provedes nekih dvadesetak godina i onda upises faks u Beogradu, na primer, i sad si faca? Ne razumem tu ljudsku logiku..
To je tipican primer seljanke koja je izasla iz sela i otisla u grad i umislila je nesto. Sorry, seljanko. Mozes da izadjes iz sela, ali selo iz tebe nece nikada. Sto je i ocigledan primer ovoga danas.
Provela sam 4 godine skolovanja van Aleksinca i koliko god priznavala da je on zaista rupa, nikad necu moci sebi da objasnim onaj osecaj srece i radovanja u sebi, kada god bih se vracala njemu autobusom i kada bih kroz prozore posmatrala svetla MOG grada.

I da, kada biste tu istu osobu pitali sada odakle je, sigurna sam da bi odgovorila da je iz Beograda.
Cekaj, cekaj. Stani. Zar to nije jadno? Mislim,'ajdee molim te. U tom gradu nisi ni pola godine a vec si odatle? Ali, ok. Desava se. Svako ima svoje misljenje. Svako ima pravo na to.
S namerom si dosla u veliki grad, to je da zavrsis faks i mozda da se provedes, ali kad-tad ces se vratiti u ovaj mali grad, koji toliko prezires. I nekad ce ti zatrebati ti ljudi kojima se tada nisi javljala na ulici, zbog svoje uobrazenosti. Ne kazem da sam to ja. Samo kazem da ces to sigurno nekad doziveti.
Ali neka. Nastavi ti i dalje da budes Beogradjanka aleksinackog porekla. ;)