Polako ispijam kafu dok gledam kroz prozor..
Mesece moj, nocas te ne vidim. Oblaci su prekrili nebo i pada kisa.
Nocas sam ti tako sama..
Pokusavam zaboraviti. Sve. Proslost.. Pokusavam zaboraviti neke ljude, ulice i brojeve.. Ali ipak, svi smo mi pomalo oni ljudi koje smo voleli. Ostaju u nama kao secanje ili neko lose iskustvo.
Onog dana kada si me pustio da odem.. tada je poceo moj zivot. Bila je to sreca u nesreci. Puno svadja, prepirki, gluposti, cinilo je da se osecam zarobljenom. Gusila me je teskoba. A onda, sve je bilo gotovo i sve je bilo, nekako...lakse.
Ali, nakon svega, ostaju nada i vera da ce jednog dana sve biti u redu. Jednog dana, uhvaticu Nekoga za ruku i pomisliti kako je sve ovo bilo vredno Njega..
Bila sam povredjena,bolelo me je. I dan-danas mi secanja nekad ne daju nocu da zaspim. Ali, to nije slomilo moju veru u ljubav i pretpostavljam da je to dobro.
Mesece moj, nocas te ne vidim. Oblaci su prekrili nebo i pada kisa.
Nocas sam ti tako sama..
Pokusavam zaboraviti. Sve. Proslost.. Pokusavam zaboraviti neke ljude, ulice i brojeve.. Ali ipak, svi smo mi pomalo oni ljudi koje smo voleli. Ostaju u nama kao secanje ili neko lose iskustvo.
Onog dana kada si me pustio da odem.. tada je poceo moj zivot. Bila je to sreca u nesreci. Puno svadja, prepirki, gluposti, cinilo je da se osecam zarobljenom. Gusila me je teskoba. A onda, sve je bilo gotovo i sve je bilo, nekako...lakse.
Ali, nakon svega, ostaju nada i vera da ce jednog dana sve biti u redu. Jednog dana, uhvaticu Nekoga za ruku i pomisliti kako je sve ovo bilo vredno Njega..
Bila sam povredjena,bolelo me je. I dan-danas mi secanja nekad ne daju nocu da zaspim. Ali, to nije slomilo moju veru u ljubav i pretpostavljam da je to dobro.
Нема коментара:
Постави коментар