Nekad se pitam zasto si bio tako sebican prema meni kada sam davala sve od sebe. Ali nekad nije stvar u nama. Nekad je stvar u ljubavi. Prava ljubav je nesebicna. I sada kada vidim da je ti dozivljavas, ne mogu a da ti ne pozelim srecu i sve najlepse. Ono zaista, iskreno.
Ali, ne mogu da poreknem da sve ono sto smo mi imali, sve one nase 3 godine na kalendaru.. sve je to sada palo u vodu. Srusila se slika o tome da je nekada postojala prava ljubav. Naravno.. znam. Da je bila prava, ne bi joj dosao kraj. Istina je. Samo se nesrecne ljubavi broje. One se najvise pamte i najvise bole. Ostanu poput oziljka u nama.
Kada sa nekim provedete toliko vremena i kada dodje kraj, sve se rusi. Ceo svet. Shvatite da morate krenuti ispocetka, tamo gde je sve pocelo, pre nego sto je ljubav naisla. Ali vreme je ucinilo svoje. I vi vise niste ta osoba, proslo je dosta vremena od tada. I onda sednete, stavite ruke na lice i sklopite oci. Danima ne jedete, ne spavate. Tuzne pesme vas ubijaju. Dodje trenutak kada morate spakovati sve vase stvari, sve poklone, sva pisma, sve uspomene i odloziti ih na neko mesto sto dalje od vas. I sada.. kada otvorim tu kutiju sa nasim stvarima, setim se tvojih reci: 'Ovo si ti. Ovo sam ja. A ovo je nasa ljubav.'
Sve je bilo odvojeno. Nismo bili zajedno. Nikada nismo bili zajedno..
Mi smo gotovi odavno. I sada, kada sam te ugledala nakon godinu dana, shvatila sam da se srusila i ona moja slika o nama i o nasoj ljubavi. Ja vise nisam ista, a ni ti..Tvoje oci su sada drugacije boje, ili ih ja vise ne pamtim onako kao pre. Druge usne su dotakle i moje i tvoje. Sa drugima smo delili one nase najjace zagrljaje. Ali, najgore je kada shvatis da smo oboje sa drugima bili srecniji i da je bolje sto je ovako ispalo sve.
Нема коментара:
Постави коментар