Jer tako si pao u ocima mojim

Nijednu dobru stranu nemas.. A nekad si pred mojim ocima bio ljubav i sve dobro sto uz to ide.
Zenu koja voli mozes lako obrlatiti. Zeni koja shvati da je sve to bilo samo gubljenje vremena, sve te reci sada zvuce glupo i bljutavo. A nekada su s tvojih usana silazile reci slatke poput meda. Koliko je samo jadan muskarac kada padne u ocima jedne zene.. Tek onda uvidimo da ga je nasa ljubav cinila bozanstvenim i savrsenim. A sada, bez nje, on je niko i nista. Beznacajni prolaznik u gradu. Neko bez imena. Pa se zapitamo, nisu li nekada te usne ljubile carobno? Nije li se ispod tih snaznih grudi krilo mekano srce puno ljubavi? Mozda nekada jeste. Ali vise me nije briga. Nije me briga da li si patio pa se razocarao. Svako se jednom razocara u zivotu, neko i vise puta. Bilion puta. To je samo tvoj izgovor. Da si zeleo, bio bi tu, bez izgovaranja i smisljanja te tvoje price. Hah, htela sam verovati da ce se nesto roditi iz toga. Da, ja sam tu kriva. Nisi ti.
Ali, koliko te je onda moja ljubav uzdigla, toliko te je sada nisko spustila.

Samo nesrecne ljubavi se broje.

Nekad se pitam zasto si bio tako sebican prema meni kada sam davala sve od sebe. Ali nekad nije stvar u nama. Nekad je stvar u ljubavi. Prava ljubav je nesebicna. I sada kada vidim da je ti dozivljavas, ne mogu a da ti ne pozelim srecu i sve najlepse. Ono zaista, iskreno.
Ali, ne mogu da poreknem da sve ono sto smo mi imali, sve one nase 3 godine na kalendaru.. sve je to sada palo u vodu. Srusila se slika o tome da je nekada postojala prava ljubav. Naravno.. znam. Da je bila prava, ne bi joj dosao kraj. Istina je. Samo se nesrecne ljubavi broje. One se najvise pamte i najvise bole. Ostanu poput oziljka u nama.
Kada sa nekim provedete toliko vremena i kada dodje kraj, sve se rusi. Ceo svet. Shvatite da morate krenuti ispocetka, tamo gde je sve pocelo, pre nego sto je ljubav naisla. Ali vreme je ucinilo svoje. I vi vise niste ta osoba, proslo je dosta vremena od tada. I onda sednete, stavite ruke na lice i sklopite oci. Danima ne jedete, ne spavate. Tuzne pesme vas ubijaju. Dodje trenutak kada morate spakovati sve vase stvari, sve poklone, sva pisma, sve uspomene i odloziti ih na neko mesto sto dalje od vas. I sada.. kada otvorim tu kutiju sa nasim stvarima, setim se tvojih reci: 'Ovo si ti. Ovo sam ja. A ovo je nasa ljubav.'
Sve je bilo odvojeno. Nismo bili zajedno. Nikada nismo bili zajedno..
Mi smo gotovi odavno. I sada, kada sam te ugledala nakon godinu dana, shvatila sam da se srusila i ona moja slika o nama i o nasoj ljubavi. Ja vise nisam ista, a ni ti..Tvoje oci su sada drugacije boje, ili ih ja vise ne pamtim onako kao pre. Druge usne su dotakle i moje i tvoje. Sa drugima smo delili one nase najjace zagrljaje. Ali, najgore je kada shvatis da smo oboje sa drugima bili srecniji i da je bolje sto je  ovako ispalo sve.