Slike u oku.

Tvoji prsti u mojoj kosi. Tvoje usne na mom srcu. Urezane, ostaju tu, zauvek. Tvoj osmeh i onaj pogled. Zagrljaj u kome nestaju sve brige. Neki slucajni pogledi u prolazu. I onaj tvoj miris parfema koji mi prostruji venama kad god prodjes pored mene.. Sve su to moje slike u oku kada pomislim na tebe.
Pa ih nocima vracam i pustam da mi prolaze mislima. I svake veceri pitam mesec gde si, a to pitanje nastavlja da lebdi u vazduhu.
Nocima ne mogu da zaspim pa docekam zoru budna. Jutro se budi a nebo polako dobija boju tvojih ociju. Zagrlim jastuk i potrazim te u svojim mislima.Opet.
Spavas. Pa se onako polako, tiho, usukam pored tebe i posmatram te. Tu si. 
Napolju je tisina i svi jos spavaju, ulice su puste. Uskoro ce ljudi poceti da se bude i ustaju. Novi dan pocinje i ne donosi nista novo. Ti mi svoju ljubav dajes na gram i to je sve sto imas da mi das. A ovako kako se volimo mi, tako se ne voli..

Spavas mirno i pitam se koje su tvoje slike u oku.
Milujem ti nezno lice rukom i prstima prelazim preko tvojih usana. Koje ime je tu urezano?
Pre nego sto grane sunce, odlazim.I ne okrecem se, ne osvrcem se.
Budis se i trazis me pogledom.
Nemoj.
Pusti me sada. Ne trazi me barem dok nas vise ne pamtim..


                                                                                                     D.

Nedostajes.

Ne znam sta mi nedostaje. Fale mi neke oci.. i jedan osmeh i onaj najjaci zagrljaj.
Neko. Neko mi nedostaje. A ne znam mu ni ime, niti boju kose, boju ociju.. Ne znam gde stanuje, ali vec znam da 'u toj ulici svicu najlepsa jutra'. I nedostaje mi da podelimo i tugu i srecu, zajedno.
Nedostaje mi neko s kim cu se osecati sigurno i kome cu i ja moci da pruzim svoju podrsku.
Gde si? Koliko cemo vremena jos morati da cekamo?

'Hocu da verujem da nas tek cekaju dani i godine, tamo, u beskraju. Nista u kosmosu ne biva slucajno. Molim te, trazi me dugo i uporno.'

Na njenim usnama..

Tvoj povratak u onaj grad, probudice mnoge uspomene. Znam, stojis tamo i gledas sve nekim drugim ocima. Stojis i pitas se kako je ona, gde je sada.. da li je dobro, da li je srecnija.
Cudno je to, kada se nakon toliko vremena vratis tamo gde je ostalo tvoje srce i kada zateknes sve drugacije. Nista vise nije isto. Niti ce ikada vise biti. Nema onih ljudi vise, svako je otisao svojim putem. Svako zivi svoj novi zivot. Ne vredi secati se. Ali secas se.
Tim ulicama, prolazili ste srecni, nasmejani. Drzao si je za ruku, grlio je. Tu, na njenim usnama, ostao je trag tvoje ljubavi. Tu,u njenim ocima, ostala je senka koja nikada nece nestati. U tom gradu zivi vasa ljubav. Ali vas vise nema. I vise nista nema smisla. Nikada vise tvoje srce nece tako zaigrati kao onda kada bi utrcala u tvoj zagrljaj. Nikada vise tvoje usne nece reci 'volim te', tako iskreno, svim srcem. Nikada vise neces proci tom ulicom, sa njenom rukom u svojoj. Stezes ruku u pesnicu i secas se njenog dodira. Secas se kako je bila vedra, kako je volela glasno da se smeje, a sada.. Sada kazu da se promenila.
Zadnjeg dana, rekla je da ce te se uvek secati, da ce te uvek isto voleti. Molila je da je ne zaboravis.
A ti.. ti nikada vise neces tako voleti..